Srpsko tržište rada u 2024–2025. ulazi u fazu u kojoj ponuda radnika pada brže od potražnje – posebno u realnim sektorima: građevina, proizvodnja, logistika, ugostiteljstvo i poljoprivreda.
Glavni “motor” problema je kombinacija:
demografskog pada (projekcije RZS ukazuju na značajno smanjenje populacije do sredine veka),
iseljavanja radno sposobnih (posebno ka EU),
i slabog priliva novih zanatlija (manje upisa u zanatske i tehničke smerove).
Rezultat: poslodavci sve češće imaju situaciju “ima posla, ima budžeta – nema ljudi”.
Zašto domaće tržište ne može da popuni ova radna mesta
Ovo nije priča “mladi neće da rade”. To je najskuplji mit kod nas, jer uspava poslodavca i skrene pažnju sa pravih uzroka.
Razlozi su jednostavni — i vrlo praktični:
1) Demografija radi protiv nas
Ljudi u radnom dobu je manje nego pre 10–15 godina. To se ne popravlja preko noći, ni oglasima, ni većom potražnjom.
2) EU “povuče” gotove majstore
Dobar zavarivač, električar ili tesar danas ne juri posao — posao juri njega. A kad dođe ponuda iz Slovenije, Austrije ili Nemačke, računica je jasna: veća plata, često uređeniji sistem i predvidljiviji uslovi.
3) Zanati su izašli iz fokusa, a škole ne prate tržište
Sve više mladih cilja “nešto u kancelariji”. A i kad neko hoće zanat, često nema dovoljno prakse da izađe kao stvarno spreman radnik. Poslodavci onda traže “gotovog”, a gotovih nema dovoljno.
4) Problem nije samo plata — već uslovi i organizacija
Plata je važna, ali nije jedina. U praksi odlučuju i: smeštaj, prevoz, smene, obračun, poštovanje dogovora, planiranje i odnos prema čoveku. U građevini se to posebno vidi: kad organizacija škripi, radnik ode prvi.
5) Fluktuacija je postala normalna stvar
Radnici danas lako menjaju firmu zbog 10–15% boljih uslova. Ne zato što su “nelojalni”, nego zato što tržište tako funkcioniše. Lojalnost više nije podrazumevana — gradi se sistemom i stabilnošću.
Beograd, Vojvodina i jug Srbije: isti problem, različita slika
Ne postoji jedno “tržište rada u Srbiji”. Nedostatak radne snage se oseća svuda, ali izgleda drugačije u Beogradu, Vojvodini i na jugu Srbije — naročito kada govorimo o deficitarnim zanimanjima u građevini i proizvodnji.
Beograd
U Beogradu je tempo najbrži: najviše je gradilišta, najviše rokova i najviše zahteva da se radnik nađe “odmah”. Zato su ovde najčešće deficitarni zidari, armirači, tesari, električari i zavarivači.
Fluktuacija je veća jer je konkurencija među firmama jača — radnik lakše pređe kod drugog poslodavca čim dobije bolju ponudu ili stabilnije uslove.
Vojvodina
U Vojvodini je deficit često najvidljiviji u industriji: industrijske zone i proizvodnja stalno traže zavarivače, CNC operatere, elektro-održavanje i stabilne proizvodne radnike.
Ovde se posebno traži kontinuitet: disciplina, redovnost i rad u smenama. Kada fali kadar u proizvodnji, linija odmah trpi — i zato se manjak oseća direktno u rezultatima.
Jug Srbije
Na jugu Srbije je problem često “bazen” ljudi: manje lokalnih majstora, više odlazaka i manje firmi koje imaju sistem za obuku novih radnika.
Zato se dobar majstor na jugu brzo “pokupi” — ili je već zaposlen, ili već ima plan da ode. U praksi, ovde je deficit najteže nadoknaditi bez ozbiljnijeg planiranja i stabilnih uslova.
Top 10 profila koje firme u Srbiji traže u 2025.
Ispod su profili koji se u praksi najčešće ponavljaju kod poslodavaca u građevini i proizvodnji. Za svaki ti dajem: gde se traži i zašto je deficit.
1) Zidar
Gde fali: stanogradnja, objekti, infrastruktura, svi “klasični” radovi.
Zidara nema dovoljno iz dva razloga:
Prvo, posao je fizički težak i “ne izgleda lepo” na papiru. Drugo, dobar zidar je već “na vezi” — ili radi, ili se sprema za inostranstvo.
Ono što poslodavci često promaše: zidar ne odlazi samo zbog plate. Odlazi i zbog loše organizacije (kašnjenja, “snađi se”, improvizacija na gradilištu).
2) Armirač
Gde fali: veća gradilišta, betonske konstrukcije, objekti gde je armatura ozbiljna stavka.
Armirač nije “pomoćni radnik”. To je zanat i rutina. A rutine nema bez prakse.
Zato se desi situacija da firma ima gradilište i budžet, ali čeka ljude jer nema ko da radi armaturu kako treba.
3) Tesar
Gde fali: oplata, krovovi, konstrukcije, sve što traži preciznost i brzinu.
Tesar je tip profila koji je u Srbiji postao “retka roba”.
Mladi malo ulaze u taj zanat, a stariji tesari su već umorni od tempa i rokova — ili su otišli gde je tempo isti, ali je plata bolja.
4) Stolar (građevinska stolarija / proizvodnja)
Gde fali: gradilišta (montaže), proizvodnja nameštaja, stolarske radionice.
Ovo je zanimanje koje je između građevine i industrije.
Problem je što dobar stolar mora da bude precizan i brz. Takvi ljudi ne “stoje” na tržištu — oni rade.
5) Elektroinstalater
Gde fali: objekti, industrijsko održavanje, instalacije i završni radovi.
Električar je tražen jer je odgovornost velika, a greška skupa.
I tu se vidi ozbiljnost firme: kako planira instalacije, kako vodi nadzor, koliko se poštuju standardi.
Mnogi električari odu u EU, jer tamo posao ima jasnije okvire i često bolje uslove rada.
6) Zavarivač (varilac)
Gde fali: metalna industrija, konstrukcije, montaže, proizvodnja, često i na gradilištu.
Zavarivač je klasičan primer deficita koji traje godinama.
Zašto? Jer se ne postaje zavarivač “u dve nedelje”. Treba praksa, disciplina, često sertifikati.
Kad imaš dobrog zavarivača, čuvaj ga. Ne jer je “dobar radnik”, nego jer ti je deo proizvodne stabilnosti.
7) Bravar / monter metalnih konstrukcija
Gde fali: hale, konstrukcije, montaže, metalne radionice.
Ovo je profil koji često pravi razliku između “projekat ide” i “projekat stoji”.
Bravar/monter je praktičan, radi sa metalom, šrafovima, preciznošću — i obično je stalno tražen.
Deficit dolazi jer je to fizički posao, često na terenu, i ljudi brzo biraju “lakše” alternative ako ih imaju.
8) CNC operater
Gde fali: fabrike, obrada metala i plastike, serijska proizvodnja.
Ovo nije kancelarija, ali nije ni “čista fizika”. CNC operater je most između zanata i tehnologije.
Zato ga je teško naći: traži kombinaciju koncentracije, tehničke pismenosti i odgovornosti.
Industrija u Vojvodini posebno oseća ovaj manjak, jer proizvodnja raste, a kadrova nema dovoljno.
9) Proizvodni radnik (stabilan, disciplinovan kadar)
Gde fali: trake, pakovanje, sklapanje, osnovne operacije u pogonu.
Ovo zvuči “lako”, ali u praksi nije.
Najveći problem nije da nađeš čoveka za dan — nego da nađeš čoveka koji dolazi redovno, drži tempo, ne nestane posle dve nedelje.
Kad pogon radi na normi, svaki izostanak pravi lančanu reakciju.
10) Magacioner / viličarista (bonus, jer direktno utiče na proizvodnju)
Znam: nije “građevina/proizvodnja” u užem smislu, ali bez magacina nema ni proizvodnje, ni isporuka.
Magacin je često “slepo crevo” firme: svi ga vide tek kad zapne.
A kad zapne, shvatiš da ti treba pouzdan kadar: prijem, izdavanje, slaganje, viličar, organizacija.
Deficit je tu jer je posao fizički, često u smenama, i ljudi ga doživljavaju kao privremen.
Najčešći mitovi u koje poslodavci veruju (i zbog kojih gube novac)
Mit 1: „Samo je plata problem.“
Plata jeste važna, ali retko je jedina stvar. U praksi često presude organizacija posla i uslovi: da li se zna ko šta radi, da li se poštuje dogovor, kakav je smeštaj i prevoz, kako su smene postavljene i kakav je odnos u firmi.
Radnik neće ostati tamo gde je stalno haos — čak i ako je plata korektna.
Mit 2: „Ima ljudi na birou, samo neće da rade.“
Na papiru ih ima. U realnosti, dobar i sposoban kadar je najčešće već zaposlen — ili je u procesu da ode u inostranstvo. A onaj ko je na evidenciji često nema praksu ili nije spreman za tempo operativnog posla, smene i radnu disciplinu koju građevina i proizvodnja traže.
Mit 3: „Naći ćemo majstora kad nam zatreba.“
To je možda važilo nekad. Danas više ne funkcioniše tako. U 2025. majstor se planira unapred, isto kao materijal i rokovi.
Ko planira — obično završi posao na vreme. Ko čeka poslednji trenutak — kasni i plaća skuplje.
Zaključak
U 2025. više nije ključno pitanje „da li uopšte ima radnika“. Pravo pitanje je:
kako doći do ljudi na vreme — i kako ih zadržati da posao stvarno ide.
U građevini i proizvodnji najskuplja stavka često nije plata.
Najskuplje je prazno radno mesto dok rok curi, a troškovi stoje: zakup, mašine, penali, nervoza na gradilištu i pritisak u pogonu.